ПИШЕ: Слађана Печурица
У свакој савременој држави, млади су симбол слободе и демократије, у којем друштво развија учешће информисаних, вјештих и оприједијељених грађана, те им се мора пружити шанса да сами креирају будућност и боре се за људска права.
Млади се у Црној Гори користе као јефтина радна снага у неодрживој политици запошљавања јер постоји знак једнакости између партија и институција, које у већој мјери шансу дају на основу партијске припадности.
Овдје, млади људи, који су жељни да покажу свијету шта знају и умију, који не би донијели само младост, већ неке нове идеје и нова размишљања о свим видовима живота, као сто су здраство, образовање, култура и спорт, не могу да добију прилику за то јер стручност и компетентност нису саставни дио владавине. Тако да, на бироу рада имамо велики број незапослених високошколаца, који немају шансу да се запосле јер диплома није једино што послодавци траже, већ се приликом одабира радника, у тим областима, траже особе које с лијепо слиједе политичку власт и које су спремне да промовишу њихову вољу.
Репресивну борбу против недостатка одговарајућег кадра, технологија и информација у пословном окружењу, можемо градити само на једном ресурсу - својим запосленима, са потребним квалификацијама: знања, вјештина и искуства , који би били највредни организацијски ресурс да би се управљало дугорочно и стратешки усавршавало.
Стога заштита људских права и слобода мора бити у пуној кординацији слобода изражавања и забране дискриминације које представљају темељ заједнице, да би сектор људских ресурса био посвећен даљој изградњи административних капацитета и образовних профила.
С тим у вези, поводом за остваривања заштите и права грађана, привредних и других субјеката, треба забранити да се користе говори мржње према свим народима, поготово заштитити мањинске интересе, као и дозволити слободна изражавања интереса појединаца у којем се држава не може мијешати осим провођења неких закона.
Политичком притиску не смије бити мјеста у култури, јер култура као наук слободе треба бити подстакнута свима.
Ипак, још није заживјела кључна обавеза јавне администрације која би била орјентисана ка грађанима и пружала услуге прилагођеним потребама грађана која би омогућила дослиједну примјену закона и лако додступног сервиса грађанима.
Зато чињеница је да треба увести специјализоване омбудсмане, како би се институција приближила грађанима и тиме обезбиједила потпуну доступност заштитника права грађана и слобода, јер квалитет живота грађана зависи од оданости и морала на основу којих јавна управа обавља своје дужности и остварује циљеве које афирмише у односу према грађанима.
Овим би могли остварити нови циљ: смањити порезе за сиромашне и повећати субвенције за запослене, који немају услова нормалног живота.
Сходно томе, оно што је посебно значајно у граници бољитка, је да се морају одржати вриједности на начин живота грађана као у Европској унији, да би слободе грађана биле побољшане и како би се темељиле вриједности поштовања људског достојанства, демократије и функционисање институција.
У том дијелу, потребна је истрајност наших европских партнера на снажна залагања власти на испуњавању критеријума о владавини права, јер изостанак напредка био обељезен партикуларним интересима.
Дакле, закон треба да буде једнак за све у савременом процесу обликовања дрзаве, да би институције имале моралну компоненту јер јаке и компетентне институције стварају дођељивање оптималних шанси за све грађане и осјећај привржености правном-политичком поретку.
Институције би значиле да имамо доминантан осјећај заштите људских права и шта можемо очекивати од носилаца државне власти.
Кроз спољну политику и универзалне вриједности, можемо остварити пријатељски однос са сусједима држава у међународној заједници, да би заједно дошли до успјеха, јер без сарадње и отворености нема бољитка за боље услове живота.
У спољној политици и политици отворености према новим идејама, капиталима и културама - које помажу да представимо наше традиције у побољшавању извозних производа, дају значај за небројану већину грађана.
Озбиљним залагањем на плану неопходних европских стандарда, би ријешили многе проблеме у обезбјеђивању законских прописа у развоју регионалних пројеката, економије и друштва у цјелини.
У односима са иностранстранством Црна Гора би остварила трговинске токове,
окренула би се производњи, инвестицијама, туризаму, као и бољој економији и банкарском систему јер Наша земља са малом, али динамичном економијом, би се могла темељити на стварању повећаног националног дохотка.
Стога, добро правило треба да буде праведно, да постигне свој циљ у слободним изражавањима политичких, економских, социјалних, културних и религијских интереса, као и добро креирано да промовише солидарност и конкуренцију међу појединцима, који би унаприједили своје знање у постизању друштвених промјена као основном извору за раст животног стандарда.
То укључује подизање свијести о заштити људских права, заснованим на идејама грађанске демократије и социјалне правде у режим институција које једна другу контролишу, да се не би расипала огромна политичка и друштвена енергија неопходна у институционалним недостацима.
Према томе, држава не може бити правна ако су институције заробљене, гдје јавна управа не поштује принципе одговорности и која функционише по садржају, а за ефикасне и брзе темеље примјене закона - јавна управа мора да одлучује о захтјевима грађана.
Међутим, наслијеђена политичка култура до сада није вредновала право грађана да учествују у вођењу послова грађанског ангажмана у јавном животу, која би требала да буде отворена за надгледање од стране грађана, јер за вршење послова из своје надлежности би одговарали локалном становништву.
Због тога, процес промјена у Црној Гори мора почети, уз нову енергију, савремени програм и здраве идеје, како би се понудила конкретна рјешења праћена стручним кадровима, да би се умањио простор злоупотребе а повећао принцип професионалности, стручности и транспарентности, обликован према грађанима, гдје ће допирати владавина права - усмјерена на резултате, а не на процедуре.
