HIC RHODUS, HIC SALTA: Заборављене дечје игре

ПИШЕ: Игор Ремс, академик

Да би овај наслов био потпун и заокружен, разумљив читаоцу, додаћу само наставак: Заборављене дечје игре нас дечака из зграда Првоборца.

Игра је активност једне или више особа  која деци пружа оно за њихов узраст најосновније, а то су радост и забава. Суштина, гушт, сваке дечје игре је да се уз добар провод и задовољство морају поштовати договорена правила.

Како је Игра стара колико и Човечанство, незаобилазна је у историји света. На Факултету за физичку културу у Београду један од наставних предмета је био, вероватно и данас, предмет који се звао: Елементарне игре. То су оне игре који смо сви прошли кроз наше детињство, нарочито у основној школи до четвртог разреда, када су разредну наставу водили учитељи.

То су биле игре којих се и данас свако од нас радо сећа: Иде маца поред тебе, Коларићу панићу, Између две ватре, Лелештине бобоштине... и тако даље.

Прве научне, философске, етнолошке, студије везане за теоријско промишљање игре као феномена појављују се крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Један од првих теоретичара игре био је Аустријанац Лудвиг Витгенштајн који је у својим философским истраживањима закључио да игру није могуће дефинисати  једном свеобухватном дефиницијом тог појма.

Једна од посебно занимљивих слика у историји сликарства је слика  која се зове "Дечје игре" (1560) фламанског сликара Питера Бројгела Старијег. Слика је великих димензија и енциклопедијске композиције. Сцена је пажљиво организована и приказује један велики трг на којем је уметник представио око осамдесет различитих игара којима je заокупљено више од двесто деце.

Постоје различите врсте игара као игре са лоптом, таблом, коцкицама, говорне... и тадо даље  а према простору деле се: на игре на отвореном простору и затвореном. Овде ће бити говора само о играма на отвореном простору које смо упражњавали МИ дечаци из Првоборца, игре којих више нема!

Тада је у Првоборцу било много деце. У првом четири код најбоље учитељице на свету, Стојанке Мажић, било је нас шесторо. Остали су били распоређени код других учитеља и учитељица. Велики број деце давао нам је могућност да организујемо и изводимо велики број игара, од Жмуре, Леденог чиче, разноразних ратовања, полицајаца и бандита, игра кликерима и тд...али су ми остале у сећању игре којих више нема, игре које нигде више нисам видео. Нашим одрастањем, одласком на студије и све бржим технолошким напретком те игре су једноставно нестале, предате забораву.

1 – Игра Коната

2 -  Игра Деригаће

3 – Игра Јапанки

( Први део)

Наставиће се...