Prebilovci - mjesto gdje je svako dijete ubijeno ili zaklano
-1000x400-fixwidth.jpg)
.jpg)
PRIREDIO: Igor Rems
Zamislite mesto u kome je svako dete ubijeno.
Zamislite jamu u koju su živi bačeni devojčice, majke i starci samo zato što su bili Srbi.
Zamislite selo u kome je za jedan dan gotovo ugašen čitav jedan narod.
To nije prizor iz knjige.
Ni iz filma.
To su Prebilovci.
Na današnji dan 1941. godine, hrvatske ustaše ubile su 826 od 994 srpska žitelja Prebilovaca. Među njima bilo je 237 dece mlađe od 14 godina. Većina je živa bačena u jamu Golubinku.
Tog dana Prebilovci su pretvoreni u jedno od najvećih stratišta srpskog naroda u Hercegovini.
Oko hiljadu ustaša opkolilo je selo. Narod je sabran i sproveden u školu, a zatim su usledili pljačka, silovanja i klanja.
Bebe su otimane iz majčinog naručja i ubijane o zid. Jedina preživela iz tog pakla, Mara Bulut, ostavila je potresno svedočanstvo o onome što je videla.
Godine 1962. komunističke vlasti betonirale su jamu. U ime „bratstva i jedinstva“, istina je gurnuta u tišinu. O stradanju se nije smelo govoriti, a mnoge majke nisu dočekale da dostojno sahrane svoju decu.
Tek 1991. godine kosti mučenika izvađene su iz jame. Iz ruke u ruku nošene su kao najveća svetinja. Jedan čovek je tada, kroz suze, izgovorio: „Evo, đeca naša… pedeset godina u jami.“
Patrijarh Pavle, prilikom osvećenja hrama u Prebilovcima, rekao je:
„Ko je čovek živ je pred Bogom. A nečovek je mrtav, i kad gazi ovom zemljom.“
Ali stradanje nije stalo.
Već naredne godine, u novom ratu, hram je miniran, kosti mučenika razbacane, a groblje oskrnavljeno. Pucano je u spomenike, paljene su čak i kosti.
Zlo je ponovo pokazalo svoje lice.
Ipak, priča Prebilovaca nije ovde završena.
Iz pepela je ponovo niknuo život. Godine 2015. podignut je Hram Hristovog Vaskrsenja.
Vratili su se ljudi.
Vratila se molitva.
A sa njom i nada.
Danas u Prebilovcima ponovo živi oko 70 Srba. Ponovo se čuje dečji glas.
Jer dok god postoji sećanje, žive i oni koje nismo zaboravili.
Izvor: "Povest Srba"
(Povest nije tuđa reč, ne poklanjajmo je drugima!, prim.aut.)
