Maja Buždon – lice ustaškog zla u logoru za žene i djecu

PIŠE: Igor Rems

U istoriji zla sigurno su na prvom mestu zločini Ustaša-Hrvata koji su svojom metodima mučenja, brutalnošću i svirepošću zapanjili i njihove nacističke gazde, Nemce i Italijane.

Gnušajući se takve bezljudskosti, izopačenosti kao i rituala ubijanja, svojim vladama otvoreno i redovno su slali izveštaje sa terena da cela srbska sela nestaju, bivaju istrebljena.

Često se upoređuju u javnom diskursu zločini ustaša sa zločinima četnika. Jedino bi se zločini komunista mogli uporediti sa zločinima ustaša jer su bili masovni i sistematski.

Ono što običnom čoveku deluje neverovatno je da kako u nemačkim nacističkim logorima tako i u ustaškim svojom bezdušnošću i svirepošću su se isticale žene!

U filmu „Dara iz Jasenovca“ ulogu Maje Buždon tumači glumica Martina Kitanović, koja je svojom glumom uverljivo dočarala svu krvožednost i surovost ove žene.

Ko je Maja Buždon?

Maja Buždon bila je jedan od točkova nemilosrdnog mehanizma zla. Hladnokrvna, bezdušna i nemilosrdna, ostala je upamćena po mržnji i surovosti koju je sprovodila nad nedužnim zatvorenicima.

Učestvovala je u takmičenju ko može više da ubije zatvorenika. 
Na Božić 1942-e godine ubila je sedam mladih zatvorenica. Svih sedam je ubijeno zbog izuzetne lepote.

Dok su nevina deca i čitav jedan narod stradali u najmonstruoznijim logorima smrti, njena uloga bila je da sprovodi i olakšava užase tog pakla.

U logor Stara Gradiška, delu sistema Jasenovca, došla je 1942. i stekla reputaciju žene izuzetne surovosti prema zatvorenicima, naročito prema ženama i deci.

Bila je komandant ženskog logora. Uvek vojnički obučena, nosila je čizme i revolver. Mučila je zatvorenike, puštala pse na njih i zatvarala ih u tamnicu bez hrane i vode. Zbog svoje okrutnosti, dobila je nadimak „Hijena smrti“.

Prema svedočenjima preživelih logoraša, Maja Buždon je u jednom slučaju primorala majku da posmatra mučenje i ubistvo svoje dvoje dece. Nakon toga, naredila joj je da danima nosi telo jednog od ubijenih mališana, dovodeći je do potpunog psihičkog rastrojstva.

Kada je žena, usled straha, tuge i šoka, izgubila sposobnost razumnog rasuđivanja, Maja ju je lično udavila.

Ovaj događaj ostao je zabeležen kao jedan od najužasnijih primera zlostavljanja u logoru Stara Gradiška.

Zajedno sa Nadom Šakić i Božicom Obradović činila je takozvanu „Crnu trojku“, grupu žena koja se po svojoj hladnokrvnosti i surovosti izdvajala u zločinima počinjenim u tom logoru.

Njen lik je upozorenje svima nama da zlo ne dolazi uvek sa gromoglasnim vapajem. Ponekad dolazi tiho, u obliku hladne ravnodušnosti i nemilosrdnosti koja uništava sve pred sobom.

Na kraju rata nije uspela da pobegne. Sa mužem, ustašom Mirkom Sliškovićem, sakrila se u Zagrebu, gde su uhapšeni nakon što ih je prepoznao jedan od preživelih logoraša.

Vojni sud u Zagrebu osudio je Maju i njenog muža na smrt zbog ratnih zločina i zločina nad civilnim stanovništvom. Streljani su 1945.

Maja Buždon imala je samo 21 godinu u trenutku izvršenja smrtne kazne.

U koncentracionom logoru Staroj Gradiški zatvorenici su ubijani različitim sredstvima, uključujući vatreno oružje, maljeve i noževe. U jedinici „K“ ili „Kula“, srpske i jevrejske žene, sa slabom ili malom decom, bile su izgladnjivane i/ili mučene u „Hotelu Gagro“, podrumu koji je ustaša Nikola Gagro koristio kao mesto mučenja.Ostali zatvorenici u jedinici Kula su trovani gasom.

Eksperimenti sa gasom su prvobitno sprovedeni u veterinarskim štalama blizu jedinice „Ekonomija“, gde su konji, a zatim i ljudi trovani sumpor-dioksidom, a kasnije i Ciklonom B. Trovanje gasom je testirano i na deci u dvorištu, gde je komandant logora, ustaški narednik Ante Vrban, posmatrao njegove efekte.

Većina smrtnih slučajeva od trovanja gasom dogodila se na tavanima „ozloglašene kule“, gde je nekoliko hiljada dece iz regiona Kozare ubijeno u maju, a još 2000 u junu 1942. godine.Nakon toga, manje grupe od 400-600 dece i nekoliko muškaraca i žena su trovane gasom. Na suđenju, Vrban je potvrdio da je korišćen Ciklon.

Stara Gradiška je bio koncentracioni logor za istrebljenje u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) tokom Drugog svetskog rata. Logor je bio posebno izgrađen za žene i decu srpske, jevrejske i romske nacionalnosti.
Osnovao ga je ustaški režim 1941. godine u zatvoru Stara Gradiška u blizini istoimenog sela kao peti podlogor koncentracionog logora Jasenovac.