Ana Jaroslavna - kraljica iz Kijevske Rusije koja je civilizovala i opismenila Francusku

PRIREDIO: Igor Rems

Svedoci smo neverovatne rusofobije koja je jednostavno potopila Zapad odnosno EU, ali nažalost i oficijelnu Crnu Goru odnosno Montenegro.
Zabranjuje se sve šta ima bilo kakve  veze sa Rusijom, ruše se spomenici pesnicima, piscima, kompozitorima…do spomenika Crvenoarmejaca koji su oslobodile svet od nacističkog zla. Zabranjuju se ruske knjige, mediji, pozorišne predstave, filmovi, koncerti…do zabrane učešća ruskim sportistima na raznim takmičenjima zbog toga jer Rusija brani svoje: svoj Narod, jezik, crkvu! A to se kosi sa “njihovim pravilima” i “evropskim vrednostima”!

Nas Slovene bili Rusi, Poljaci, Slovaci…ili Srbi ne vole, neke podnose ali prema svima imaju prezir! 

Kakva je bila i kako je živela Evropa odnosno velika i kulturna Francuska sredinom XI veka govori tekst o princezi Ani Jaroslavnoj.

KIJEVSKA RUSIJA - ANA JAROSLAVNA

Ana Jaroslavna je bila jedna od najlepših princeza Kijevske Rusije, koja je postala kraljica Francuske.

Jaroslav Mudri, poznati i moćni kralj Kijevske Rusije, imao je tri ćerke: Izabelu, Anastasiju i Anu. Sve tri su bile predodređene da postanu kraljice: udale su se za kraljeve i uzdigle se na prestole različitih evropskih zemalja. Jedna od njih bila je Ana Jaroslavna, lepa i inteligentna supruga kralja Henrija I (Anri) od Francuske, koja je donela mnoge pozitivne promene u francuski život i kulturu.

Ana je provela detinjstvo u kulturno živoj atmosferi Kijeva. Studirala je na kraljevskom dvoru, gde je naučila da čita, piše, studira istoriju, matematiku i umetnost. Ana je tečno govorila nekoliko jezika, uključujući staroslovenski, grčki i latinski. Takođe je pisala ćirilicom i glagoljicom.

Sredinom 11. veka, Henri I, kralj Francuske, ostao je udovac po drugi put. Henri je čuo brojne priče o lepoti, mudrosti i inteligenciji mlade kijevske princeze. Kralj je odlučio da će brak sa Anom Jaroslavnom biti najbolja opcija, posebno imajući u vidu da su sve princeze susednih zemalja imale krvne veze sa kraljevstvima, a da je i Crkva bila protiv incestuoznih brakova.

Prva prosidba Henrija I kijevskoj princezi je odbijena. Kralj nije želeo da odustane, pa je ponovo zaprosio Anu i 1048. godine konačno je dobio pozitivan odgovor od Jaroslava Mudrog. Ana je otputovala u Francusku, a Henri ju je primio sa počastima u francuskom gradu Remsu. Venčanje je održano u katedrali u Remsu 1051. godine.

Ana Jaroslavna je ponela sa sobom mnoge knjige i rukopise.
U Francuskoj su ove knjige čuvane u Kraljevskoj biblioteci. Poznato je da su na slovenskom Jevanđelju, pisanom glagoljicom, iz biblioteke Ane Jaroslavne, takozvanom Reimskom jevađelju, polagali zakletvu pri ustoličenju francuski kraljevi (o tome je u Barskom portalu već pisano, prim. autora). Ovaj običaj je bio ustoličen od Aninog dolaska. Treba pretpostaviti da su slovenski predhrišćanski rukopisi vršili izvestan uticaj na francusku i nemačku poeziju toga vremena. 

Nova kraljica je brzo naučila francuski jezik i stekla veliku popularnost među Francuzima. Međutim, Anu su užasnule tradicije i običaji svakodnevnog života u njenoj novoj domovini. Prva stvar koja je šokirala princezu bila je ta što je tokom venčanja njen muž, Henri I, nacrtao krst na dokumentima umesto da ih potpiše. Ispostavilo se da je francuski kralj nepismen! U to vreme u istoriji, samo versko sveštenstvo u Francuskoj je bilo obrazovano i znalo je da čita i piše. Štaviše, nije bilo nijedne pismene žene u celom Parizu!

Ana je izazvala revoluciju na francuskom dvoru. Uvela je upotrebu viljuške za stolom (pre nego što je Ana stigla u Pariz, ljudi su tamo obično jeli hranu rukama, čak i na kraljevom dvoru).
Inteligentna i obrazovana Ana je brzo postala važna figura u političkoj areni. Impresioniran njenom mudrošću, kralj Henri I ju je učinio svojim savladarom. Potpisivala je važne političke dokumente zajedno sa svojim mužem. Ovo je bilo jedinstveno za to vreme. Štaviše, Ana je bila jedina žena u Evropi koja je razmenjivala pisma sa papom Nikolom II. 
Ah, ta stara Evropa i njene “vrednosti”.

O tempora, o mores!

Izvor: Romanov Dynasty